Biserno ostrvo
Rating 5.0 (average of 43 opinions)
Prirodno dobro nalazi se uz desno obalu reke Tise između naselja Bačko Gradište i Čurug. Prostorno se nalazi u opštinama Bečej, Novi Bečej i Žabalj.
Kazivanje jednog posetioca...
"Na Bisernom Ostrvu i obali Mrtve Tise sa slikovitim vinogradarskim kućicama (nekad, sada je mnogo više onog većeg od kućice) ušuškanim u male vinograde i voćnjake, sa puteljcima kroz barsko rastinje do sklepanog daščanog mola) sa koga se peca, kupa i gde se privezivuje čamac) bio sam više puta za poslednjih 30-40 godina. Osnovni utisak je uvek bio isti: mesto za uživanje u autentičnom vojvodjanskom ambijentu (a to uključuje i komarce).
U davnašnjim mojim odlascima i sama unutrašnjost Bisernog Ostrva je bilo za uživanje: lepo obradjne njive, voćnjaci povijeni pod plodovima, sistem navodnjavanja, prilično uredne ekonomske zgrade i okolina (uostalom, tada i nije bilo toliko plastične ambalaže ali ni tolko lošeg odnosa prema prirodi) ... Ostrvo koje pamtim bilo je uzorno imanje bez obzira što nekadašnji veleposednik Rohonjci davno nije tu. Pa valjda su i naši ljudi znali i znaju da rade!
A o istoriji Bisernog Ostrva nailazio sam na različite podatke, pa i različita tumačenja od onih koji su i u ovoj temi navedeni, a i koja su na sajtovima koje sam sada našao.
Tako (koliko se sećam) ostrvo je dobilo ime po čuvenim lubenicama (iako se negde navode dinje, a što je možda problem prevoda s madjarskog, jer reč dinja u tom jeziklu znači isto što u srpskom bostan) koje su stizale do evropskih metropola. Tu lubenicu su nazvali Tiski biser, pa shodno tome mesto na kome je uzgajana Biserno Ostrvo. U nekim podacima sam našao da je pridev 'biserni' zbog plodne zemljle koja je dobijena regulalcijom Tise, ali ja se opredeljujem za lubenice.
Dvorac na Ostrvu (koji je nedavno još bio u oronulom stanju potenciranom tranzicionim vremenom) ima jednu neobičnost: u vencu na gornjem delu fasade nižu se figure glava stoke umesto uobičajenih kopija antičkih likova. To se vidi (istina ne preterano dobro) na fotografiji koju postavljam.
Na Ostrvu je i Lovački dom (sa lovno-turističkom osnovnom namenom). Na obali je Mrtve Tise, oko kilometar na sever od mosta. I to je prijatno mesto za odlazak za izlete. Pristup vodi je očišćen od rastinja koje je skoro svugde uz obalu, ima i betonski molo, pa je mesto zgodno i za kupanje.
Nekoliko puta sam bio u lovovima na tim terenima (na samom Ostrvu a i na obe strane Tise) bilo kao gost Lovačkog društva iz Bačkog Gradišta, bilo kao domaćin ispred firme u kojoj sam radio i ponekad dovodio u lov goste - važne poslovne partnere, pa smo odsedali u Lovačkoj kući. Lov pominjem zato što ne verujem da se u nekoj drugoj aktivnosti priroda i njene lepote u toj meri mogu upoznati. Pravim lovcima ulov je sporedna stvar. Izidjite iz kafane i kola, sidjite sa asfalta - tamo je lepota i celovitost prirode.
Na Ostrvu, na suprotnoj strani od mosta - na živoj Tisi - je malo i vrlo skromno vikend-naselje (il je bar takvo bilo pre par godina kad sam zadnji put do njega svraćao).
Inače, za Tisu (pa i Biserno Ostrvo) vezane su i starije legende. Istorijska činjenica je da je Atila 'Bič Božiji, najveći vodja Huna, svoju prestonicu imao negde u ovom predelima. I jedno od tumačenja naziva mesta Ečka vezano je za njega. Ta legenda kaže da je mesto dobilo ime po Atilinoj ćerci - mezimici. Dalje legenda kaže da je Atila sahranjen sa ogromnim osvojenim blagom tako što je Tisa skrenuta pa je u njenom koritu napravljen grob dostojan Biča Božijeg; pa je Tisa potom ponovo vraćena u ranije korito. Možda je ta legenda podgrejana ogromnim poduhvatom regulacije Tise u drugoj polovini XIX (?) veka kada je 'ispravljanjima' skraćena skoro za trećinu.
Inače, Ostrvo ustvari nije ostrvo, jer je spojeno sa Bačkom, prema Čurugu, a Mrtva Tisa je bivši tok dug 23 km. koga je zamenilo novo korito od osam kilometara kojom je Tisa sprovedena pored samog Novog Bečeja. A nije ni u Bačkoj jer katastarski pripada Novom Bečeju, tj. Banatu. Ali to uopšte nije bitno za ovu temu.
Na izlasku iz Bačkog Gradišta prema Bečeju, s leve strane puta je jedno usamljeno zemljano brdašce prilično pravilnog oblika zaobljlene kupe, visoko bar 20 metara. Kad sam bio dečak koji je gutao avanturističke romane, to brdašce mi je uvek golicalo maštu: nekropola nekog velikog vojskovodje, čak Atile?! Kasnije sam negde pronašao da je to brdo nastalo prilikom gradnje kanala, ali mi ni danas ne deluje baš ubedjivo da se iskopana zemljla nosila dalje od kanala i njome pravilo brdo. Ako neko zna nešto pozdanije, pa da više ne maštam o zemljanoj piramidi i blagu koje krije (s druge strane, što bi mi bili gori od Bosne koja već ima piramide!)."
nenad.bds (vojvodinacafe.rs)
Cafe, Fishing Store, Vacation Home Rental
Leave a comment